Kako se čovečanstvo koprca u mulju sopstevnih i njuejdžiš sranja, čini mi se neophodnim da malo zastenemo, osmotrimo u kakvom okruženju plivamo (ili se davimo) i da li su nam zaista potrebne sve te stvari koje nam se kao doručak serviraju. Koliko toksina na taj način, na svakodnevnom nivou, gutamo?

Nije toliko tanka linija između toksičnog i zdravog pristupa, ali vrlo, vrlo često zna da je zamagli kojekakav smog, posebno u ovo zimsko vreme, kada nas taj isti smog prisutnošću upozorava da je možda krajnje vreme da osvestimo da je tu i da se pobrinemo za njega; preuzmemo odgovornost za vazduh svog okruženja — od individualnog primera do kolektivnog uticaja. Zašto?

Magljiva priroda jednog takvog smoga zna da pobrka prirode zdravog uticaja sredine — moralnih, iskonskih vrednosti, koje su nam svima i sasvim prirodno dostupne, i koje često čuče (a posebno zaigraju) pri nekom osećaju nepravde, sa prirodom jednog degradirajućeg, nesvesnog, ciničnog pristupa. Nazovimo ga jednom rečju toksičnim. Takav pristup hrani se kako sopstvenim strahovima, tako i strahovima koje uliva jungovski definisano kolektivno, koje tako arhetipski interaguje kao fin smog na sve pojedince u sistemu. I šta sad? Kako? Koji je zdrav pristup sa zagađenjem?

Moram da se vratim na početak, da malo pojasnim na šta ciljam, jer će možda na taj način ova kondezovana magla na prelazu naći svoj put, zašta je potrebno da svako od nas nađe svoju istinu na putu prepoznavanja pomenutih vrednosti i delanja u skladu sa njima.

Svi smo mi odrastali u nekim izazovnim okruženjima i svi smo imali sustreta sa različitim usponima i padovima. Da li su nas ti usponi podigli iznad svih do osećaja superirornosti ili obratno — da li su nas ti padovi zakucali duboko da smo postali žrtve okruženja ili životnih okolnosti u jednom potonulom osećaju inferiornosti i bez svrhe? Da bacimo pogled na taj sat sa klatnom gde je zlatna sredina zaista zlatna, a da su usponi i padovi sastavni deo oscilacije, a da je za nas najbolje da oscilujemo oko sredine, budemo balans između polariteta, dva ekstrema svoje vrste.

Zašto nas nisu učili da talas posmatramo kao prirodno kretanje? Ovde smo da shvatimo da to jeste i da je okej da talasamo. Prihvatanje je ključ. Prihvatanje je zlatna sredina, balans klatna. Dokle god ne prihvatimo oscilacije sopstvenog ili kolektivnog sistema, u popriličnom smo nemiru i sa sobom i sa okruženjem, što donosi otpor koji ima tendenciju da stagnira prirodno oscilovanje i zadrži nas u svojoj amplitudi. Zapitajte se koliko oscilujete od ravnotežnog položaja, na koju stranu naginjete svaki put kada ste nervozni, nemirni, gladni ili halapljivi. Kladim se da svako od vas može da vizualizuje svoju poziciju. Sklopite oke i probajte.

Prihvatanje podrazumeva prepoznavanje i nema ali. Tek sagledanjem i stabilizacijom inicijalnog naboja stvaramo plodno tlo za delanje — iz balansa, integrisanosti. Tu nema mesta za osuđivanje, manipulisanje i toksične vezanosti.

Volim te, ali (uslovljavanje);
Dobro je, ali (pa i nije baš);
Izvini, ali (izvini ali ja sam u pravu).

To ali tako zna da bude divan indikator stanja bivanja, emotivnog zdravlja ili manipulativnih veština pojedinaca. Svašta nam može odati — osećaj neprihvatanja, nezadovoljstva, otpora, reaktivnosti, samoživosti, strmoglavih očekivanja; mada je možda i sasvim konstruktivno, gramatički upotrebljeno kao uslovni veznik.

Bez prihvatanja raznolikosti “civilizacija” dalje prolongira otuđenost, nerazumevanje, strah kao motivaciju, rasizam, ratove za ratni plen… Za bolji život? Bez inicijalnog prihvatanja emocija, reakcija ili situacija, mi dalje prolongiramo konflikt ne integrišući u sebe odgovornost — ni za sebe, ni za svoje okruženje.

A kako bi bilo da malo više poštujemo odgovore svog organizma?¹ Kako bi bilo da malo više prihvatamo i razumemo tuđe odgovore i da ih ne osuđujemo?² Prihvatanje i osuđivanje ne idu zajedno, a mi imamo izbor. Nekada je dovoljno da se zapitamo da li delamo iz amplitude ili ravnotežnog položaja. Delanje iz amplitude često sprečava povratak u ravnotežni položaj. Duži period oscilovanja, niža frekvenca — i fizika se slaže. Mi smo talas. Sve osciluje.

More informacija je oko nas. Mnogo je ljudi u biznisu informacijama i mnogo je trgovaca. Prodali bi vam onu istu maglu koja vam iz kolektivnog govori da niste dovoljno dobri, da ne možete sami da se nosite sa talasima, da oscilacije klatna nisu u redu, da lakše manifestujete svoje ego potrebe, da treba neko od predaka da vam se makne sa kičme, da vam je bačena magija, da treba da radite hirone i darmu, da ste prokleti — ima još — da vam kažu šta vi zaslužujete, gde treba da živite, koliko dece da imate, koje osobe crne kose da izbegavate, šta je vaša sreća, idealan partner, da vam bace malo pasulj i onda sve to zapakuju u novogodišnji paketić po cenu obećanog boljitka sa popustom od 50%. Stvarno? Pa vi to progutajte kao toksine sa početka sa porukom da niste već dovoljno dobri (ponavljam), da nije u redu da ste iscrpljeni i umorni (a recimo radite kao konj), da niste svoji kada ste nervozni, da niste sposobni da iskažete i živite svoju istinu, da vam nešto fali i da to nije normalno, da generalno niste u redu, ali da izlaza ima — ako kupite baš njihov paketić. Važi.

Nemam nameru (dobro, možda samo malo, malo) da prozivam mali zilion novopečenih trenera³ kojekakve vrste; samoproklamovanih iscelitelja i svetaca i onih što komuniciraju sa arhanđelima, skidaju energiju babe sa vrata i misle da je uspeh isključivo materijalne prirode. Posebno su mi interesantni oni koji znaju šta je drugima potrebno za sreću, a sami se koprcaju u sopstvenom mulju (da ne kažem govnima). Namera mi je da vas osnažim da budete izrazito selektivni po pitanju informacija, integrisani u onome što je vaša priroda, vaša definicija sreće, svrha i potreba, i da zaista znate da razlikujete ono što vam je odista potrebno za napredak od klasičnog serviranja toksina za doručak ili onoga što je trend. Dakle, dokle god ne spoznate ili makar ne prepoznate liniju balansa, uticaj ekstrema zna da bude izrazito povodljiv.

Da vam kažem kako ja posmatram te stvari: nepatvoreni trener, iscelitelj, pisac, profesor, pop, ili druga osoba od uticaja na pojedinca ili širu narodnu masu, ne mora da bude otelotvorenje erudite svoje vrste, ali je potrebno da ima neinvazivan pristup, pristup koji ne kondicionira već ohrabruje ljude da sami donose odluke i zaključke. Takve osobe treba da iniciraju ljude u nova saznanja i daju vetar u leđa za preuzimanje odgovornosti prema sebi i okruženju bez podmuklih kondicioniraja, striktnog praćenja njihovih kul ili dogmatskih pravila “uspeha“ kroz definiciju njihovog “uspeha u životu”. Prikriveno kondicioniranje kod pojedinaca stvara lažni osećaj pripadnosti, koji dalje stvara zamagljenje i zavisnost od autoriteta ili metoda. Ono što volim da vidim kod originalnih uticaja jeste podsticaj ka izlasku iz zone sigurnosti, nalaženju neutabanog puta, poštovanju individualnog stava i vrednosti, snage bezuslovne ljubavi i podrške, kao i prostora za izražaj, rast, razvoj i uspeh uz pomeranje granica. Samo.

Osobe od uticaja vrlo često znaju da budu naši partneri, bliski prijatelji ili rodbina. Oni najčešće znaju da nas na zdrav način pobuđuju na rast, ali često ima i onih manje zdravih pristupa. Kako tu biti mudar?

Većina toksičnih osoba nema loše namere, ali prosto toksično postupa i najčešće nosi taj crni oblak i mrači okolo. Oni najčešće jasno (ili ređe podmuklo), nesvesno (ili ređe svesno), degradiraju druge svojim stavovima, kritikom i posesivnim ponašanjem, unižavajući ih i negativno utičući na njihovo samopouzdanje zarad sopstvenog isticanja moći ili autoriteta. Takve osobe iscrpljuju, bez posebne polemike jer su gotovo uvek “u pravu”, najčešće kao žrtva života, što im daje savršen izgovor za nepreuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke, podmuklo ponašanje i kontaminiranje okoline.

Kada vas takav tip persone pasivno-agresivno uvredi ili napadne, a vi logično imate odgovor organizma, verovatno će prevaliti krivicu na vas uz dopunsku pridiku da ste neracionalni ili nezdravo emotivni (ako tako nešto postoji), da ne znate da prihvatite šalu (ono kao na jedno uvo uđe, na drugo izađe), a onda će se povrh svega toga uvrediti jer je vaše ponašanje neprihvatljivo. To je ukratko definicija cinizma. Pored svega toga preispitivaćete se danima, jer jedna takva toksičnost nastoji da vas ubedi u svoje stavove i najčešće u to da su njeni stavovi izrazito dobri po vas. Koliko god da imate ljubavi u sebi, ne možete je darovati nekom ko ne želi da je primi ili nema kapacitet da je razume. Rasipa se. Najčešće u te “neosnovane“ emocije. Dobro je probati, naučiti i pomiriti se sa tim da sa takvim ljudima slabo ima priče, jer ne zaboravite da je manipulacija uključena — sa vama nešto nije u redu. Okej.

Sve je to tu da zarad lekcija i postavljanja zdravih granica ne idete u krug želeći da dotični budu bolja verzija sebe koju (samo) vi vidite. Budite vi bolja verzija za sebe.

Sa druge strane, nalaze se ljudi koji znaju da vas ohrabruju i podržavaju, koji imaju poverenja u vas i koji vam veruju. Njima se oke cakle i oni se sa vama raduju — kako svojim, tako i vašim uspesima. Ispred njih nema potrebe da prećutkujete putovanja i uspehe kako se oni ne bi osećali ugroženo. Oni nose vetar sa sobom i raspršuju zaraznu toksičnost, čak i vašu koju pokušavate da svarite od doručka. Prihvataju, zapitaju vas prisutno za uzroke, saslušaju i kažu nežno: “Heeej, u redu je“, pa vam izmame osmeh. Okružite se takvim ljudima, budite i vi takav primer. Takvi primeri menjaju svet.

Sada, ima i onih između koji prepoznaju obe strane i klackaju se spoznajući sebe i svoje okruženje. Vide svoj negativan uticaj i svako malo ponešto promene ili pak žele da promene. Sa njima se može razgovarati, oni vas (makar povremeno) čuju. Njima je potrebno podrške i prisutne pažnje. Oni su uglavnom otvoreni za spoznaju. Tu valja postaviti granice u momentima kada osetite da odnos prelazi u toksičan⁴. Ako niste sigurni kako, malo isključite mozak. Tada često lakše iskonski odgovori isplivaju. Ti odgovori su u vama, osećate ih i uvek ćete ih osećati. Istina se lako prepoznaje — ne očima, srcem.

Nova je godina, neki novi početak. Budite nekom dar, nekom poseban dar i darujte okruženje primerom istine, slobode i integriteta. Neka vama neko bude dar i poseban dar. Razmaglite okruženje, zapažajte polaritete i težite sinergiji. Volite drage osobe, silovito i bezuslovno, i držite se zlatne sredine.

Srećan vam novi 2020. ciklus anno domini obrtanja!

—

¹Primera radi, davanje prostora sebi za stabilizaciju, pa tek onda delanje: Okej, ja se sada tako osećam. To je u redu. To ima svoje zašto. Imam prava na svoju reakciju. Zašto me je to tako dotaklo?
nazad na paragraf

²Primera radi, davanje prostora drugima za stabilizaciju, pa tek onda razgovor: Okej, on/ona se sada tako oseća. To je u redu. To ima svoje zašto. Ima prava na svoju reakciju. Razgovaraćemo kada se smiri. Pitaću ga/je zašto ga/ju je to tako dotaklo i saslušati.
nazad na paragraf

³Danas mi je prijateljica izložila svoj “slučaj”. Tim novopečenih trenera dao joj je neku vrtoglavu ponudu da je 1-1 vodi kroz treninge jer je zaključio da ona ne može sama da reši svoju “situaciju“, ali je neverovatan potencijal. Zapanjena sam bila konstatacijom. Posle naše relativno kratke komunikacije, samo je rekla (parafraziram): “Da, kod mene je problem da ja zapravo shvatim da problema nema”. Nekad su odgovori tako jednostavni i paradoksalni.
nazad na paragraf

⁴Primera radi: Ako nastaviš da izjavljuješ takve nebuloze, ja se povlačim jer nemam namere da trošim svoju energiju na gluposti.
Ako stane super, ako ne, povučete se iz prostora i zadržite svoj mir, ili se već smirite.
nazad na paragraf

Inicijalno postavljeni tekst 1. 1. 2020. godine neznatno je lektorisan i dopunjen primerima 1. 5. 2023. godine.