beyond words |

I am still not certain about the way of presenting myself here. My unquenchable curiosity spans from engineering to visual design, art, therapy and philosophy. I want it all well put, so I believe, step by step, it will show itself a way how.

toksičnosti ALI | jelena gradimir toksičnosti ALI jelena gradimir

toksičnosti ALI

Kako se čovečanstvo koprca u mulju sopstevnih i njuejdžiš sranja, čini mi se neophodnim da malo zastenemo, osmotrimo u kakvom okruženju plivamo (ili se davimo) i da li su nam zaista potrebne sve te stvari koje nam se kao doručak serviraju. Koliko toksina na taj način, na svakodnevnom nivou gutamo?

Nije toliko tanka linija između toksičnog i zdravog pristupa, ali vrlo, vrlo često zna da je zamagli kojekakav smog, posebno u ovo zimsko vreme, kada nas taj isti smog prisutnošću upozorava da je možda krajnje vreme da osvestimo da je tu i da se pobrinemo za njega, preuzmemo odgovornost za vazduh svog okruženja – od individualnog primera do kolektivnog uticaja.

Zašto?

Magljiva priroda jednog takvog smoga zna da pobrka prirode zdravog uticaja sredine – moralnih, integritetnih vrednosti, koje su nam svima i sasvim prirodno dostupne i koje često čuče, a posebno zaigraju pri nekom osećaju nepravde, sa prirodom jednog degradirajućeg, nesvesnog, ciničnog pristupa. Nazovimo ga jednom rečju toksičnim. Takav pristup hrani se kako sopstvenim strahovima, tako i strahovima koje uliva jungovski definisano kolektivno, koje tako arhetipski interaguje kao fin smog na sve pojedince u sistemu.

I šta sad? Kako? Koji je zdrav pristup sa zagađenjem?

Moram da se vratim na početak, da malo pojasnim na šta ciljam, jer će možda na taj način ova kondezovana magla na prelazu naći svoj put, zašta je potrebno da i svako od nas nađe svoju istinu na putu prepoznavanja iskonskih vrednosti i delanja u skladu sa njima.

Svi smo mi odrastali u nekim izazovnim okruženjima i svi smo imali sustreta sa različitim usponima i padovima. Da li su nas ti usponi podigli iznad svih do osećaja superirornosti ili obratno, da li su nas ti padovi zakucali duboko da smo postali žrtve okruženja ili životnih okolnosti u jednom potonulom osećaju inferiornosti i bez svrhe? Da bacimo pogled na taj sat sa klatnom gde je zlatna sredina zaista zlatna, a da su usponi i padovi sastavni deo oscilacije, a da je za nas najbolje da oscilujemo oko sredine, budemo balans između polariteta, dva ekstrema svoje vrste.

Zašto nas niko nije naučio da je talas posmatramo kao prirodno stanje bivanja? Ovde smo da shvatimo da to jeste i da je sve to okej. Prihvatanje je ključ. Prihvatanje je zlatna sredina, balans klatna. Dokle god ne prihvatimo oscilacije sopstvenog ili kolektivnog sistema, u popriličnom smo nemiru, sa sobom i sa okruženjem, što donosi otpor koji ima tendenciju da stagnira prirodno oscilovanje i zadrži nas u svojoj amplitudi. Zapitajte se koliko oscilujete od ravnotežnog položaja, na koju stranu naginjete svaki put kada ste nervozni, nemirni, gladni ili halapljivi. Kladim se da svako od vas može da vizualizuje svoju poziciju. Sklopite oke i probajte.

Prihvatanje nema ali. Nema osuđivanja i toksične vezanosti.

Volim te, ali (uslovljavanje);
Dobro je, ali (pa i nije baš);
Izvini, ali (izvini ali ja sam u pravu).

To ali tako zna da bude divan indikator stanja bivanja, emotivnog zdravlja ili manipulativnih veština pojedinaca. Svašta nam može odati – osećaj neprihvatanja, nezadovoljstva, otpora, reaktivnosti, samoživosti, viših očekivanja, mada je možda i sasvim konstruktivno, gramatički upotrebljeno kao uslovni veznik.

Bez prihvatanja raznolikosti “civilizacija” dalje prolongira otuđenost, nerazumevanje, strah kao motivaciju, rasizam, ratove za ratni plen… Za bolji život? Bez prihvatanja sopstvenih emocija ili reakcija mi prolongiramo unutrašnji konflikt ne integrišući u sebe odgovornost – ni za sebe, ni za svoje okruženje.

A kako bi bilo da malo više poštujemo odgovore svog organizma? Kako bi bilo da malo više prihvatamo i razumemo tuđe odgovore i da ih ne osuđujemo? Prihvatanje i osuđivanje ne idu zajedno, a mi imamo izbor. Nekada je dovoljno da se zapitamo da li delamo iz amplitude ili ravnotežnog položaja. Delanje iz amplitude često sprečava povratak u ravnotežni položaj. Duži period oscilovanja, niža frekvenca – i fizika se slaže. Mi smo talas. Sve osciluje.

More informacija je oko nas. Mnogo je ljudi u biznisu informacijama i mnogo je trgovaca. Prodali bi vam onu istu maglu koja vam iz kolektivnog govori da niste dovoljno dobri, da ne možete sami da se nosite sa talasima, da oscilacije klatna nisu u redu, da lakše manifestujete svoje ego potrebe, da treba neko od predaka da vam se makne sa kičme, da vam je bačena magija, da treba da radite hirone i darmu, da ste prokleti, ima još, da vam kažu šta vi zaslužujete, gde treba da živite, koliko dece da imate, koje osobe crne kose da izbegavate, šta je vaša sreća, idealan partner, da vam bace malo pasulj i onda sve to zapakuju u novogodišnji paketić po cenu obećanog boljitka sa popustom od 50%. Stvarano? Pa vi to progutajte kao toksine sa početka sa porukom da niste već dovoljno dobri (ponavljam), da nije u redu da ste iscrpljeni i umorni (a recimo radite kao konj), da niste svoji kada ste nervozni i da niste sposobni da kažete i živite svoju istinu, da vama nešto fali i da to nije normalno, da niste u redu, ali da izlaza ima – ako kupite baš njihov paketić. Važi.

Nemam nameru (dobro, možda samo malo, malo) da prozivam mali milion novopečenih trenera kojekakve vrste, samoproklamovanih iscelitelja i svetaca i onih što komuniciraju sa arhanđelima, skidaju energiju babe sa vrata i misle da je uspeh isključivo materijalne prirode. Posebno su mi interesantni oni koji znaju šta je drugima potrebno za sreću, a sami se koprcaju u sopstvenom mulju (da ne kažem govnima). Namera mi je da vas osnažim da budete izrazito selektivni po pitanju informacija, integrisani u onome što je vaša priroda, vaša definicija sreće, svrha i potreba i da zaista znate da razlikujete ono što vam je odista potrebno za napredak od klasičnog serviranja toksina za doručak ili onoga što je trend. Dakle, dokle god ne spoznate ili makar ne prepoznate liniju balansa, uticaj ekstrema zna da bude izrazito povodljiv.

Da vam kažem kako ja posmatram te stvari. Nepatvoreni trener, iscelitelj, pisac, profesor ili druga osoba od uticaja na pojedinca ili širu narodnu masu ne mora da bude otelotvorenje erudite svoje vrste, ali je potrebno da ima neinvazivan pristup, pristup koji ne kondicionira već ohrabruje ljude da sami donose zaključke za sebe, da integrišu ljude u nova saznanja i daju vetar u leđa za preuzimanje odgovornosti prema sebi i svom okruženju, bez lukavih kondicioniraja, striktnog praćenja njihovih kul pravila “uspeha” kroz definiciju njihovog “uspeha u životu”. Prikriveno kondicioniranje kod pojedinaca stvara lažni osećaj pripadnosti, koji dalje stvara zamagljenje i zavisnost od autoriteta ili metoda. Ono što volim da vidim kod originalnih uticaja jeste podsticaj pojedinaca ka izlasku iz zone sigurnosti, nalaženju neutabanog puta, poštovanju individualnog stava i vrednosti, snage bezuslovne ljubavi i podrške, kao i prostora za izražaj, rast, razvoj i uspeh uz pomeranje granica.

Osobe od uticaja vrlo često znaju da budu naši partneri, bliski prijatelji ili rodbina. Oni najčešće znaju da nas na zdrav način pobuđuju na rast… Ima i onih manje zdravih pristupa. Kako tu biti mudar?

Većina toksičnih osoba nema loše namere, ali prosto toksično postupa i najčešće nosi taj crni oblak i mrači okolo. Oni najčešće jasno (ili ređe podmuklo), nesvesno (ili ređe svesno), degradiraju druge svojim stavovima, kritikom, posesivnim ponašanjem, unižavajući ih i negativno utičući na njihovo samopouzdanje zarad sopstvenog isticanja moći ili autoriteta. Takve osobe iscrpljuju, bez posebne polemike jer su gotovo uvek “u pravu”, najčešće kao žrtva života, što daje savršen izgovor za nepreuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke, podmuklog ponašanja i kontaminiranje okoline. Kada vas taj tip persone pasivno-agresivno uvredi ili napadne, a vi logično imate odogovor organizma, verovatno će prevaliti krivicu na vas uz dopunsku pridiku da ste neracionalni ili nezdravo emotivni, da ne znate da prihvatite šalu (ono kao na jedno uvo uđe, na drugo izađe), a onda će se povrh svega toga uvrediti jer je vaše ponašanje neprihvatljivo. To je ukratko definicija cinizma. Povrh svega toga preispitivaćete se danima, jer jedna takva toksičnost nastoji da vas ubedi u svoje stavove i najčešće u to da su takvi njihovi stavovi izrazito dobri po vas. Koliko god da imate ljubavi u sebi, ne možete je darovati nekom ko ne želi da je primi. Rasipa se. Najčešće u te “neosnovane“ emocije. Dobro je probati, naučiti i pomiriti se sa tim da sa takvim ljudima slabo ima priče i pomoći, jer ne zaboravite da je manipulacija uključena – sa vama nešto nije u redu. Okej.

Sa druge strane nalaze se ljudi koji znaju da vas ohrabre i podržavaju, koji imaju poverenja u vas i koji vam veruju. Njima se oke cakle i oni se sa vama smeju i raduju – kako svojim, tako i vašim uspesima. Ispred tih ljudi nema potrebe da prećutkujete putovanja i uspehe kako se oni ne bi osećali ugroženo. Oni nose vetar sa sobom i raspršuju zaraznu toksičnost, čak i vašu koju pokušavate da svarite od doručka. Prihvataju, zapitaju vas prisutno za uzroke i kažu nežno: “Heeej, u redu je!“, pa vam izmame osmeh. Okružite se takvim ljudima, budite i vi takav primer. Takvi primeri menjaju svet.

Sada, ima i onih između koji prepoznaju obe strane i klackaju se, spoznaju sebe i svoje okruženje. Vide svoj negativan uticaj i svako malo ponešto promene ili pak žele da promene. Sa njima se može razgovarati, oni vas (makar povremeno) čuju. Njima je potrebno mnogo ljubavi, razumevanja, podrške i prisutne pažnje. Oni su uglavnom otvoreni za spoznaje i ljubav. Za takve koje volite i osećate da ima nade, ne odustajte! Ako niste sigurni kako, malo isključite mozak. Tada nekako olako iskonski odgovori isplivaju. Ti odgovori su u vama, osećate ih i uvek ćete ih osećati. Istina se lako prepoznaje – ne očima, srcem.

Danas mi je drugarica detaljno izložila svoj “slučaj”. Neki tim novih trenera joj je dao neku vrtoglavu ponudu da je 1-1 vodi kroz treninge, jer su zaključili da ona ne može sama da reši svoju situaciju, ali je neverovatan potencijal. Zapanjena sam bila konstatacijom. Posle naše relativno kratke komunikacije, samo je rekla (parafraziram): “Da, kod mene je problem da ja zapravo shvatim da problema nema”. Nekad su odgovori tako jednostavni i paradoksalni.

Nova je godina, neki novi početak. Budite nekom dar, nekom poseban dar i darujte okruženje primerom istine, slobode i integriteta. Neka vama neko bude dar i poseban dar. Razmaglite okruženje, zapažajte polaritete i težite sinergiji. Volite drage osobe, silovito i bezuslovno i držite se zlatne sredine.

Srećan vam novi 2020. ciklus anno domini obrtanja!

You may also like

Comments

4 Comments

  • ivana radojevic

    Ovo mi je trebalo. Svesno, iskustveno i ohrabrujuće. Hvala do neba.

    • jelena gradimir

      Hvala, Ivana! Drago mi je od ♥. Srdačan pozdrav! Srećni praznici!

  • Jeco,

    ovo je fantasticno! Konstantno me iznenadjujes, znam ja da si ti prelep skup talenata a kakav si tek pisac, to sada vidim. Jedva cekam da citam tvoje knjige! 🙂

    I hvala sto si moja osoba sa “druge strane” kojoj oci istinski cakle, i koja se raduje mojim uspesima!

    <3

    • jelena gradimir

      Majo moja,
      a kako ti mene iznenadiš javljanjem! Hvala ti na divnom komentaru i podršci. Tu smo da nam se oke cakle! ♥
      Poseban cmok za Tobija i Marlija!
      Lavju, J.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Categories
Recent Comments
Newsletter

error: Content is protected !!